TUŽBA SUDU, PA NA IZBORE…

U danu kada bi na adresu Predsednika republike trebalo da stigne pismo iz Nemanjine 11 sa predlogom da se raspusti Skupština i krene u novu borbu za skupštinske klupe, krenula su ali na adresu sudova, neka druga pisma sa sve upakovanim krivičnim prijavama. Slučajno ili ne, baš u danu kada srpski poslanici poslednju put zasedaju u ovom sazivu, svedoci smo novog načina borbe za glasove i rejting. sudMožda u tim prijavama ima osnovanih optužbi, uostalom i državni organi sa sve premijerom na čelu, moraju da poštuju zakonske odredbe i da odgovore na sve zahteve građana, udruženja, organizacija… Pitanje koje lebdi negde u vazduhu, jeste da li pokret koji stoji iza ovih prijava ne uspeva da se doseti nečeg konkretnijeg i smislenijeg osim prijava da najviši državni funkcioneri ne poštuju odluke Upravnog suda o objavljivanju biografija postavljenih direktora državnih firmi. Ovakve inicijative imaju možda smisla kada je država u jednom mirnom periodu, bez izbornih i drugih tenzija i kada građani birači imaju dovoljno vremena da obrate pažnju na ovakve inicijative. Postoje valjda institucije  koje će reagovati ako neko ne izvrši nalog suda. Ko li od savetnika smislio ovaj potez i da li zaista misli da to menja stav srpskog birača. sud 1Kada se tim poslom bavi politička organizacija koja nema šta drugo da uvrsti u svoj politički asortiman, jedino što mogu da očekuju da će birači preći pogledom preko naslova vesti ( ako i za toliko budu imali vremena ) i nastaviti dalje. Nastaviti da traže da čuju nešto konkretnije, neko dobro rešenje, nešto što će ih uveriti da će im biti bolje a ne samo da je dosta bilo. Oni koji će vest o akciji možda i pročitati, neće ni izaći na izbore ili će opet izigravati bele listiće. Odlučuju oni koji na izbore izlaze i zaokružuju broj ispred naziva liste. Samo parolama i samo optužbama na račun onih koji su na vlasti, ne smenjuje se ta ista vlast. Ali, što da ne, ako ne može sud, možda može DJB.

PODELI