FAKTOR PLUS: REJTINZI STRANAKA ISTI, IZLAZNOST 54%

U novom sazivu srpaskog parlamenta treba očekivati da budu zastupljene sve političke opcije. To pokazuje poslednje istraživanje javnog mnjenja koje je objavio Faktor plus. U periodu od 22. februara do 1. marta ispitano je 1.200 građana Srbije sa statusom birača po kojima najviše podrške u javnosti, skoro 60 odsto, i dalje ima aktuelni premijer i predsednik SNS Aleksandar Vučić, dok bi gotovo jednaki ali negativan rejting, ima lider DS Bojan Pajtić. f+3SNS ima podršku 49,4 odsto politički opredeljenih građana, Socijalistička partija Srbije 11,3 odsto, Demokratska stranka 6,4 odsto, Srpska radikalna stranka 6 odsto, koalicija Demokratska stranka Srbije i Dveri 5,7 odsto i koalicija Socijaldemokratska stranka Srbije, Liberalnodemokratska partija i Liga socijaldemokrata Vojvodine 5 odsto.

Kako je objasnio politički analitičar Dejan Vuk Stanković dobar rezulat imaju PUPS i pokret „Dosta je bilo“, koji se kreću oko 3 odsto. „Pokret „Dosta je bilo“ iz meseca u mesec ide napred i biće zanimljivo videti kako će izgledati takmičenje između stranaka evroreformskog bloka, poput DS, SDS-LDP-LSV i „Dosta je bilo“, i očekujemo jednu vrstu „derbija“ na toj evroreformskoj sceni, ali i žestoku političku utakmicu između SRS i DSS-Dveri“, rekao je Stanković. Direktor agencije Faktor plus Vladimira Pejića kaže da istraživanje pokazuje da je na političkoj sceni Srbije trenutno pregrupisavanje snaga i da, iako su rezultati slični prethodnim, tek se očekuje prava borba za glasače početkom predizborne kampanje. Opozicija po njemu neće napraviti značajniji rezultat jer će se posle priče u kojoj su svi protiv Vučića, predizborna priča završiti sa pričom protiv svojih političkih suparnika, koji su im mnogo bliži. f+2Biće mnogo više sukoba unutar samih opcija, čime će borba protiv Vučića pasti u drugi plan. On ne očekuje ni da će eventualna prljava kampanja bitnije uticati na rezultate izbora. Dejan Vuk Stanković smatra da, ako se bude insistiralo samo na negativnoj kampanji kao obrascu komunikacije sa biračkim telom i političkom konkurencijom, ne treba očekivati da svi koji ternutno imaju između pet i šest odsto, pređu cenzus, jer negativna kampanja samo učvršćuje stavove onih koji su politički opredeljeni. Da biste novog čoveka doveli da glasa morate da nudite nešto pozitivno, da mu stvorite uverenje da vredi glasati. Opozicija ima slabe izglede ako bude ponavljala obrasce ponašanja kakvu sada imaju“, smatra Stanković. On je upitao i kakvu poruku mogu da pošalju opozicioni lideri, konstatujući da se „nisu naročito snašli“ ni kada su bili na vlasti, niti sada kada su u opoziciji. „Vlast sa kontraverznim odlukama nije klizala u pogledu svoje popularnosti, a opozicija koja je u komfornijoj poziciji nije napredovala. To govori da lideri koji zastupaju opoziciju nemaju onu vrstu političkog kredita koji su imali dok su bili na vrhuncu političke moći“, rekao je Stanković. Prema njegovim rečima glavni nedostatak opozicije je nepostojanje novih lidera, loša komunikacija sa vlastitim biračkim telom, ali i sa političkom konkurencijom. Istraživanje je pokazalo i da je došlo do blagog porasta zainteresovanosti građana za izlazak na izbore u odnosu na prethodni mesec, od kojih je 72 odsto nedvosmisleno politički opredeljeno. f+1Kada je reč o rejtingu ličnosti, izabrani su oni koji se identifikuju sa političkom opcijom i najbolji rejting ima Vučić – 58 odsto podrške i 31 odsto neodobravanja, predsednik Srbije Tomislav Nikolić sa 26 odsto podrške, ali i 45 odsto neodobravanja, te Zorana Mihajlović – 26 odsto podrške, ali i 47 odsto neodobravanja.

Najveći procenat neodobravanja imaju lideri demokrata Bojan Pajtić (devet odsto podrške i 63 odsto neodobravanja), radikala Vojislav Šešelj (15 odsto podrške i 61 odsto neodobravanja) i SDS-a Boris Tadić (11 odsto podrške i 48 odsto neodobravanja). Na pitanje da li neka partija na nekoj koalicionoj listi može da utiče da građani ne glasaju za tu listu pokazalo je da 79 odsto građana neće odustati od svog političkog opredeljenja, dok na pitanje šta očekuju da će biti fokus predizborne kampanje ispitanici smatraju da će biti ekonomske teme i nezaposlenost. Pitanje koje se odnosi na migrantsku populaciju, šta građane najviše plaši, najveći broj građana je rekao da od migranata nema strah (50 odsto), da neki od njih mogu biti teroristi (25 odsto), da se plaše bolesti (23 odsto), da mogu da unište srpsku kulturu i tradiciju (11 odsto)… „Odgovori na ovo pitanje potvrđuju tezu da u Srbiji nemate raširenu ksenofobiju“, zaključio je Stanković.

PODELI