Beograd — Ukoliko bi sutra bio održan referendum sa pitanjem „Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?“, 52 odsto građana Srbije glasalo bi za, a 24 odsto protiv.

To je rezultat istraživanja javnog mnjenja „Evropska orijentacija građana Srbije“ koje je krajem decembra sprovelo Ministarstvo za evropske integracije.
Anketa je pokazala i da po 12 odsto građana Srbije ne bi glasalo uopšte ili ne zna šta bi odgovorilo na to pitanje.
Anketa, u kojoj je učestvovalo 1.050 ispitanika starijih od 18 godina, rađena je prema standardu Evrobarometra, saopštilo je Ministarstvo.

Podrška građana reformama je, kao i prethodnih godina, veoma visoka. Od ukupnog broja ispitanika, njih 65 odsto smatra da bi reforme, neophodne za ulazak naše zemlje u EU, trebalo sprovoditi i mimo toga, zbog dobrobiti građana i stvaranja bolje i uređenije Srbije.

Kad je reč o bespovratnoj razvojnoj pomoći Srbiji od 2000. godine do danas, 24 odsto ispitanika je prepoznalo da je EU najveći donator našoj zemlji u poslednjih 16 godina, na drugom mestu se po percepciji građana nalazi Rusija, na trećem Kina, i na četvrtom Japan.

U odnosu na rezultate istraživanja od pre godinu dana, iz decembra 2016, broj onih koji kao najvećeg davaoca pomoći Srbiji vide EU porastao je za tri odsto, dok je broj onih koji su mislili da je reč o Rusiji smanjen za jedan odsto.

Zvanični podaci govore da, u periodu od 2000. do kraja 2016. godine, Evropska unija i njene države članice sa 4,31 milijardi evra realizovanih bespovratnih sredstava predstavljaju najveće donatore, čime su značajno doprineli razvoju Srbije, ističe se u saopštenju.

Pojedinačno gledano Evropska komisija je donirala 2,96 milijardi evra, Nemačka 357,51 miliona evra, Švedska 232,41 miliona evra i Italija 191,49 miliona evra.

Kako se ukazuje, sve pozitivne asocijacije na Evropsku uniju imaju trend rasta.

Na primer, građani pojam EU povezuju sa boljim životom, višim standardom, blagostanjem, putovanjima, i to njih 18 odsto, dok je u prethodnom istraživanju to činilo 10 odsto ispitanika.

Najveći procenat građana, njih 56 odsto, smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo rešavati nezavisno od toga da li to traži EU, odnosno više od polovine ispitanika podržava opredeljenost Vlade Republike Srbije za nastavak dijaloga između Beograda i Prištine i spremnost da se na taj način dođe do održivih rešenja.

Reformu zdravstvenog sistema (15 odsto), borbu protiv korupcije (15 odsto), reforme pravosuđa (14 odsto) i obrazovnog sistema (10 odsto) građani prepoznaju kao najznačajnije i koje najviše utiču na njihov svakodnevni život. Sledeće po važnosti su im reforme u oblasti zaštite potrošača i poljoprivrede (9 odsto), zatim zaštita životne sredine (5 odsto) i bolja zaštita ljudskih prava (5 odsto).

Za najveći broj građana, njih 19 odsto, članstvo u EU predstavlja više mogućnosti za zapošljavanje, put ka boljoj budućnosti mladih ljudi (15 odsto), mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (15 odsto), kao i mogućnost da se uredi stanje u našoj državi (13 odsto), ističe Ministarstvo za evropske integracije.

IZVORtanjug
PODELI